U nama i oko nas (tko to tamo truje?)

Čekaj, čekaj, kažem prijatelju, truju te kažeš? Netko te truje…? kako i zašto te truje? U trgovini kažeš? Tamo te truju? Kažeš prskano je, loša roba, svašta-nešto, pa avioni, pa hm,…da čuo sam i ja svašta…I, kako se boriš protiv tog trovanja, reci mi?

Kupuješ hrvatske proizvode? Aha, da super ideja, to je kao neka odrednica kvalitete, kupujmo hrvatsko, ipak smo mi zemlja koja još ima zdravih namirnica i prirode. Dobro, stoji, meni je isto draže kupit od tu nekog iza ugla, neg iz …Australije, iako nemam ništa protiv Australije, da se razumijemo…

Evo da vidimo, kupio sam sad ovu pizzu smrznutu, hrvatska firma, da vidim što piše iza,…made in Poljska…a ove mahune…iz nizozemske, evo kantica,konzerva, hrvatska firma,…vidim iza Makedonija puni…keksi naši…proizvedeno u Bosni…što je tu u biti hrvatsko? Ne kužim.

I što u biti znači Hrvatska firma? Da je registrirana u Zagrebu? Ne čini mi se ovo način na koji ću shvatit da je to kvalitetna roba. U današnjem svijetu ništa više nije što piše, evo, ni Rakitić (nogometni reprezentativac) na primjer nije proizveden u Hrvatskoj, neg u Švicarskoj.

Pustimo sad to, idemo korak nazad.

Da ja tebe pitam nešto, truješ li ti koga? Nikog? Stvarno? Mamu, tatu, sestru,brata, punicu…nikog? A jesi kad trovao štakore, žohare, komarce pipsom? To je drugo, kažeš? Dobro, pustimo sad komarce, …OK…išao sam predaleko…razmislimo dalje… jesi kad trovao svijet oko sebe, …koliko si danas vrećica smeća izbacio van? Ajde razmisli o sadržaju te dvije vrećice, kutije, najloni, svašta.

Kažeš recikliraju? Aaa, da, da, da, nešto recikliraju, da. S tim da se pri toj reciklaži potroši opet dosta goriva, ode u zrak dima i plinova, troši se nafta itd. To je u biti kao da te ja lupam cipelom u koljeno danas pa opet sutra, pa onda opet i onda ti dam flaster, pa kao oporavit će se, recikliraš se i ti. Bićebolje….Pa što nije bolje da te ne lupam?

Koliko si onda danas izbacio smeća? Dvije vrećice? Pune svačega. I još jednu, treću, si reciklirao?

OK, a taj najlon unutra? Da, kažeš, a kako se boriti protiv toga, kad uđeš u te markete ako ti ne uvale bar 4 vrećice niš nisu napravili, ko da su po vrećici plaćeni. Da, to stoji. I onda najloni tamo na siru i salamama, znači narezuje ti sir i nakon jednog reska stavlja najlončić, pa rezak pa najlončić, da se jadan ne zalijepi jer to bi bilo katastrofa,…a sve u onim naravno najlonskim rukavicama. Stavlja mi te siriće jedan na drugi pa si mislim, zašto ima te najlonske rukavice?

Da bude sterilna, ili šta? A te rukavice su kao sterilne? Čuj došle su iz neke tvornice koja ih tamo vrti mašinama, posle po kutijama, pa sve nešto tumbaj okolo…i to je OK, al kao teta i njene ruke nisu OK, i kruh kad stavimo u najlon je, kao, OK. Odakle je došlo da se bojimo prodavača, a ne firme tvornice, koja proizvodi neke najlone…zašto se bojimo čovjeka, „bližnjeg svoga”? Da se ne zarazimo? A od tog se najlona kao nećemo?

Potom, finalno ti najloni dolaze u našu vrećicu sa otpadom, koju bacamo u smeće. I kažeš, ne truješ nikoga…možda samo sebe?

I tako, veliš mi, ti si još uvijek pri tome da te truju, svijet je zatrovan oko tebe, ovamo, onamo…a čekaj, tko su to ONI? Koji te truju. Koji ONI? Ne znaš? Kao: svi oni, vlasnici marketa, benzinskih pumpi, firmi…Al ti ne truješ, ne? Mislim, TI ideš u te dućane, na te benzinske pumpe…današnja trgovina je prilično demokratska pojava. Ako izuzmemo da ti „malo pomažu” kako da misliš sa tim blesavim reklamama, ali njih i ne moraš poslušat, jelda.

Dakle sve je prilično demokratski, dućani prodaju ono što mi kupujemo, ako ne kupujemo toga više sutra nema, dakle mi biramo. Kako su onda ONI krivi. Ako ja tamo kažem da neću najlon, ne daju mi ga. dobro priznajem da moram reći 4x da ga neću, uostalom bilo bi šteta izgubiti 10.000 radnih mjesta za one koji proizvode najlone, isto tako hrpu radnih mjesta za one koji proizvode oružje, šteta da dobiju otkaz, jelda… bitna su ta radna mjesta.

Trebaju nam najloni na rukama da se obranimo od ljudi, i avioni u zraku da se obranimo od susjeda. (primijeti ironiju!). No, u principu sve je demokratski – ako ne kupujemo kruh od raži, za koji dan on se povlači s polica. Kažem sve se malo pomogne reklamama, ali to ne moram poslušat, nisu mi još toliko mozak isprali, da će mi tako odredit prioritete.

A, da te pitam, kad pereš suđe, i kad pereš sebe, rabiš li ekološki deterdžent? Ili kupuješ onu najjeftiniju kemijetinu, koja posle odlazi u odvod pa kudgod, i finalno i u more pa ju papaju ribe koje ti posle papaš? I tko te finalno truje? Koliko od nas rabi ekološke deterdžente?

A nalazimo se u predivnoj zemlji „netaknute prirode” (ajoj, vidi Plitvicaaa), i kako će onda gosti, turisti, kojih na Kvarneru godišnje bude po milijun, nešto od nas naučiti -ako mi sami ne radimo to? Ako im kupujemo najjeftiniji deterdžent da bi malo uložili i što više zaradili?

 U nama i oko nas (tko to tamo truje?)

Što se onda čudimo firmama? Kad odeš na web stranice trgovačkih lanaca na njima im u misiji ne piše „cilj nam je izgraditi zdravog potrošača” nego „biti najjači prodajni lanac u regiji”. Nigdje ne piše da će bit najzdraviji lanac. Pa djeluju u skladu s ciljem. A, donose nam na police ono što MI tražimo. Radimo li mi drugačije? Kupimo jeftinije i prodajemo skuplje…

Dobro ima sigurno nekih iznimki koji paze na te stvari, n nemojmo se lagati, većina radi koliko MORA po tom pitanju, svi bi da se promjeni sve, al da sve bude isto.

I tako kažeš: truju te…truju te, da…svi mi trujemo sami sebe. A, zamisli koliko dnevno osim što si izbacio tih par vrećica smeća, šampona, deterdženta, koliko si dnevno otrovnih misli smislio i izbacio oko sebe? Nekog ogovarao, pročitao neke gluposti pa rekao frendu joj jesi li vidio jučer je bilo…pa mu veliš neki crnjak i misliš da to nije ekološka šteta?

Svaki dan velika vreća nekih gluposti, crnjaka, ogovaranja, bedara. Okoliš nije samo oko nas, nisu to samo stabla i trava, okoliš je u nama. U biti on je zbroj jednog i drugog, ne može sve biti divno ako je u tebi crnjak (pri ovome ne mislim na vino ? i onda se čudimo nekakvim boleštinama,nervozama, stresovima, pa jedemo različite pilule, idemo na različite radionice, ovo i ono…i svemu tome svaka čast, sve je to OK i pomaže…ali nije li bolje više prestati udarati se u koljeno i potom stavljati flastere?

Izvor: PORILUK

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *